Saopštenje Udruženja arhitekata Srbije - zgrada Generalštaba
Удружење архитеката Србије:Не рушите Генералштаб
Дело Николе Добровића је препознатљиво и у светским оквирима
Не треба рушити комплекс Генералштаба, он припада српској култури, као најрепрезентативније дело модерне архитектуре код нас. Овим ставом јуче се огласило Удружење архитеката Србије поводом полемике у јавности да ли треба уклонити зграде архитекте Николе Добровића у Улици кнеза Милоша и тај споменик културе избрисати из регистра културних добара.
- Уклонити овакво добро са становишта кул-турне баштине било би непоправљива грешка и брисање једног од значајних архитектонских дела Србије, које је препознатљиво и у светским оквирима. Комплекс Генералштаба сведочи да смо били кадри да изнедримо дело интернаци-оналних квалитета, а да смо данас кадри да то препознамо и сачувамо. Ретки су овакви објекти, по комплексном архитектонском изразу и наглашене оригиналности и у другим развијеним земљама - саопштило је Удружење архите-катаСрбије (УАС).
За разне намене: хотеле, пословне и друге зграде има низ атрактивних локација, наводе у УАС-у, а брисањем комплекса из београдског архитектонског и урбанистичког миљеа било би непоправљиво брисање историје и меморије.
- Могуће је опет расписати конкурс за реконструкцију ових објеката којим би се вратио њи-хов спољни изглед, а унутрашњост променила с тим да треба испитати могућност новог уређе-ња партерних површина, подрумских и приземних етажа. Део објекта је могуће симболички уредити као видну опомену на ово што је претрпљено у НАТО бомбардовању и тиме сачувати и то сећање - наводе архитекте.
Које био Никола Добровић (1897-1967)
- Академик
- Уврштен је у едицију „Сто најзнаменитијих Срба"
- Аутор је низа уџбеника из урбанизма и архитектуре
- Радио на стварању Генералног плана Београда после Другог светског рата » Осим у Југославији, стварао је и у Чешкој и Мађарској
- Здање Генералштаба једини је његов пројекат реализован у Србији
Д. М
Политика 15.02.2013.
Зграде Генералштаба већ су дуже време предмет полемике око њихове реконструкције или рушења.
Комплекс је изграђен 1965. године у време СФРЈ и био је у функцији Војске све до бомбардовања од стране НАТО 1999. године.
Зграду је пројектовао чувени архитекта, академик САН-у, професор Београдског Архитектонског факултета Никола Добровић.
Његов рад је био оцењен као најбољи у конкуренцији неколико радова пристиглих на архитектонско-урбанистички конкурс. Након изградње комплекс је увек побуђивао пажњу и постао реперна урбанистичка тачка Београда.
Објављен је у монографијама и стручној литератури а о аутору Николи Добровићу је објављено низ радова у стручној и научној штампи као и неколико магистарских радова. Зграда је стављена под заштиту као споменик културе (2005.) у рангу једног од најрепрезентативнијих дела модрене српске архитектуе.
Уклонити овакво добро би било са становишта културне баштине непоправљива грешка и брисање управо једног од значајних архитектонских дела Србије које је препознатљиво и у светским оквирима.
Сваки период у развоју једне нације и државе носи своје специфичности оне регионалне али и онај део интернационалног контекста, заједничког у ширим оквирима, које га сврстава у савремене нације, било о ком се историјском периоду ради, средњем веку, ренесанси, романтизму, неокласицизму или модерној архитектури те посмодерној.
Комплекс Генералштаба је објекат који сведочи да смо били кадри да изнедримо дело интернационалних квалитета са регионалним карактеристикама а да смо данас кадри да то препознамо и сачувамо. Врло су ретки овакви објекти, по комплексном архитектонском изразу и наглашене оригиналности и у другим развијеним земљама.
Данас постоји велики међународни пројекат DOCOMOMO (односи се на заштиту модерне архитектуре) у коме учествује и Србија и у њему је комплекс Генералштаба на истакнутом месту.
За разне намене: хотеле, пословне и друге зграде има низ атрактивних локација а брисањем из београдског архитектонског и урбанистичког миљеа комплекса као овог би било непоправљиво брисање историје и меморије.
Могуће је опет расписати конкурс за реконструкцију ових објеката којим би се вратио њихов спољни изглед а унутрашњост променила с тиме да треба испитати могућност новог уређења партерних површина, подрумских и приземних етажа у садејству са њима.
Део објекта је могуће симболички уредити као видну опомену на ово што је претрпљено у НАТО бомбардовању и тиме сачувати и то сећање које не треба избрисати.
Не треба рушити комплекс Генералштаба ОН припада српској култури.
О Николи Добровићу (1897-1967)
- Академик
- Налази се у едицији "Сто најзнаментијих Срба"
- У Народној Библиотеци има преко 50 библиографских јединица
- Написао серију уџбеника из урбанизма и архитектуре
- Радио на Генералном плану Београда после II светског рата
- Поред низа дела у иностранству - Чешка и Мађарска и бившој Југославији нарочито у приморју - Црној Гори и Далмацији.
- Генералштаб је једино изграђено дело у Србији - Београду.
У Београду, 14.02.2013. Удружење архитеката Србије
