Stambeni modeli: Eksperiment i svakodnevica

U susret 5. Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture BINA 2010.

Izložba: STAMBENI MODELI: EKSPERIMENT I SVAKODNEVICA

Kustosi: Mihael Riper i Oliver Elser, Beč/Austrija

Muzej istorije Jugoslavije (Muzej 25. maj), Botićeva 6

5. mart – 11. april 2010.

Organizatori: Kulturni centar Beograda, Društvo arhitekata Beograda i Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu

Drugačiji pogledi na stambenu arhitekturu

U susret majskoj Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture BINA 2010, koju petu godinu zaredom realizuju Kulturni centar Beograda i Društvo arhitekata Beograda, u Muzeju 25. maj, od 5. marta do 11. aprila 2010, održaće se izložba Stambeni modeli: eksperimenti i svakodnevni život.

Izložbu čini jedanaest različitih, reprezentativnih primera višeporodičnih stambenih objekata, izgrađenih u poslednjoj deceniji u različitim kulturološkim i socijalnim miljeima Evrope, Severne i Južne Amerike i Japana. Oni su predstavljeni kroz tri forme: kartonskim maketama - rad studenata Tehničkog Univerziteta i Akademije primenjenih nauka u Beču - od kojih su neke u realnoj veličini, tako da se u njih može ući i doživeti prostor. Zatim, crtežima, slikama i tekstovima koji sadrže tehničke podatke, kao i izjavama i fotografijama stanara na kojima su zabeleženi njihovi trenuci udobnosti stanovanja i boravka. Sve to izložbi daje dijalošku konotaciju, koja, pored brojnih dilema o kvalitetu stanovanja, pokazuje kako je za pravo rešenje stambenog prostora presudna dobra saradnja arhitekata i korisnika stanova, njihovo zadovoljstvo, udobnost i svakodnevna prijatnost življenja. Uspešni eksperimenti u arhitekturi očigledno postaju oni koji vrednuju svakodnevi život, pa su ti pojmovi i prisutni u samom nazivu izložbe.

Činjenica da u fokusu postavke nisu samo arhitektonska ostvarenja i njihovi autori, već lična iskustva stanara i njihova percepcija prostora, daju joj dodatni kvalitet. Umesto konvencionalnih izlagačkih projekata sa sjajnim planovima, ambicioznim modelima i profinjenim fotografijama arhitekture koji obično isključuju one koji trebaju da “žive sa tim”, tj. stanare, ovaj projekat pomera fokus sa tih tipičnih arhitektonskih postavki na perspektivu svakodnevnog korisnika. Eksponati za izložbu dakle nisu odabrani da bi prikazali radikalno nove koncepte u arhitekturi, već drugačije poglede na arhitekturu.

Stan kao eksperiment

Krajem 2008. godine izložba na temu savremenog stanovanja u bečkom Künstlerhaus-u pomerila je granice klasičnih izložbi arhitekture. Izložbu je osmislio i izveo tim bečkog arhitektonskog biroa MVD, sa glavnim kustosima Mihaelom Riperom i Oliverom Elserom. To nije ni malo slučajno, jer promišljanja arhitekata Beča o projektovanju i izgradnji arhitekture stanovanja, danas su svetski primer dobre stambene politike i arhitektonske prakse.

Napredni koncept izložbe Stambeni modeli: eksperimenti i svakodnevni život zasnovan je na ideji da je u savremenom trenutku neophodno da stanari i arhitekte još jednom zajedno preispitaju moguće tipove i oblike višeporodičnog stanovanja, da budu otvoreni za međusobni dijalog i uče jedni od drugih. Arhitektonska promišljanja polaze od pretpostavke načina života stanara, a stanari zauzvrat prikazuju ono što je njima važno i potrebno i način na koji su odlučili da koriste stanove. Zato svaki stan postaje jedan mali eksperiment, kojem se arhitekte ponovo vraćaju i zajedno sa stanarima analiziraju njihovu svakodnevnicu, dolazeći tako do međusobno korisnih saznanja. Dakle, izložba postavlja pitanja koja se tiču svih, poput onih koliko udobno stanujemo, koliko objekti u kojima boravimo odgovaraju našim potrebama, koliko smo u njima srećni. Ova naizgled jednostavna, ali vrlo značajna pitanja, arhitekturi daju okvir u kojem se odvijaju raznorodni društveni procesi i višeslojni fenomeni socijalizacije, a ne favorizuju je kao savršeno tehnološko dostignuće ili ekspresivnu formu.

Možemo li se i dalje učiti kako da stanujemo?

Inovativni predlozi arhitekata, dakle, nisu odlučujući za kvalitet objekta. Eksperiment nikad ne počinje pre nego što se ne useli prvi korisnik. Da bi objekat dobio konačan izgled, trebalo je da bude nastanjen najmanje dve godine, što je slučaj sa svih 11 izloženih projekata. To je optimalni period za proces prilagođavanja i prisvajanja stambenog prostora, za proces saživljavanja i prihvatanja okruženja… da bi se stanari osećali „kao kod kuće“.

Izložba se sastoji od veoma različitih projekata, te na prvi pogled deluje kao da su objekti slučajno odabrani. Tu je model grupe Baugruppen iz Berlina, stambeni projekat neprofitne organizacije iz Beča, višespratni stambeni blok u Tokiju, prenamenjeni posleratni blok u Čikagu, izrazito fleksibilna zgrada “strukture polica” nedaleko od Ciriha, jeftine kuće u nizu u holandskom gradu Rosendalu, iste takve kuće, ali za emigrante u Koloradu, POS[1]-ov projekat socijalnog stanovanja u Hrvatskoj, projekat socijalnog stanovanja s maksimalno jeftinim prostorom u Francuskoj, osnovna stambena struktura koju mogu širiti sami stanari u osiromašenoj Ikike u Čileu itd. Posetilac izložbe će se možda zapitati šta je podstaklo japanske athitekte da naprave kuće u Tokiju kojima su stanari dobrovoljno odlučili da žive u belim čelično ojačanim kubusima koje moraju da napuste kad žele da odu u toalet. Primer stambene zgrade iz hrvatskih Krapinskih Toplica pokazuje kako svoj pravi oblik i izgled objektu daju stanari tek kad se u njega usele. Objekti iz Švajcarske i Beča otkrivaju kako se grade novi odnosi među stanarima, koji u jednom trenutku počinju da žive kao male zajednice. Takođe je zanimljiv primer iz Tokija gde se tipičan dnevni boravak nalazi neposredno uz tradicionalni japanski tatami, što pokazuje da se posebnost i specifičnost objekata čita jedino kroz načine na koje ih stanovnici koriste i pomoću nameštaja koji u njih unose.

Svi ovi primeri izabrani su stoga što, osim primarno formalističkog arhitektonskog diskursa, u raspravu uključuju i druge strategije, odnosno pitanja o tome kako se sve može ili želi stanovati, na koje se sve neočekivane načine može koristiti stambeni prostor, odnosno možemo li svi zajedno i dalje učiti kako da stanujemo?

Beogradski stan - istraživanje o stambenim modelima u Beogradu

U okviru izložbe biće prikazani i primeri razvoja beogradskog stana, sa akcentom na četiri tipična modela višeporodičnih stambenih objekata, koje je odabrao Vladimir Lojanica, vanredni profesor na beogradskom Arhitektonskom fakultetu. Oni svedoče o vrednostima koje su se održavale u domaćem stanovanju. Posetioci će moći da prepoznaju svoje ili slične stambene jedinice u neposrednom centru grada, na Novom Beogradu ili ivičnim zonama grada, a zatim ostave i svoj komentar. Kao veoma važan segment stanovanja biće predstavljen tipičan beogradski dnevni boravak, što će posetioce izložbe zasigurno navesti na pitanje kako, u stvari, svakodnevno stanujemo? To i jeste glavna namera izložbe Stambeni modeli: eksperimenti i svakodnevni život.

Poseban deo izložbe predstavlja video prezentacija ostvarenja UN Habitata u Srbiji iz programa integracije socijalno ugroženih grupa. Publika će biti u prilici da vidi sedam realizovanih objekata višeporodičnog stanovanja u Kragujevcu, Valjevu, Nišu, Čačku, Staroj Pazovi, Pančevu i Kraljevu u poslednjih pet godina i film u kojem stanari iznose svoje stavove o objektima.

[1] Program društveno poticane stanogradnje – POS, je program Ministarstva zaštite okoliša, prostornog uređenja i graditeljstva Republike Hrvatske za izgradnju stanova.