Čilenska Arhitektura u Beogradu
23.11.2007 - 10.12.2007. Muzej primenjene umetnosti, Beograd
Društvo arhitekata Beograda i Muzej primenjene umetnosti
imaju čast da Vas pozovu na otvaranje izložbe
Čileanska arhitektura u Beogradu
u petak, 23.11.2007. u 20h u Muzeju primenjene umetnosti, ul. Vuka Karadžića 18
u subotu 24.11.2007. u 12h
prof. Perez de Arce vodi kroz izložbu i odgovara na pitanja
Radno vreme Muzeja:
utorkom, sredom, petkom, subotom 10-17h; četvrtkom 12-20h;
nedeljom 10-14h; ponedeljkom Muzej ne radi za posetioce.
Izložbu otvaraju:
Ljljana Miletić Abramović
Ivan Rašković
Rodrigo Perez de Arce
Đorde Bobić
.......................................
RODRIGO PEREZ DE ARCE
Diplomirao je 1972. godine na Katoličkom Univerzitetu Santjago, u Čileu. Poslediplomske studije je završio na AA školi u Londonu (1973-75). Predavao je na različitim školama kao što su AA (1975-1990), Univerzitet u Pensilvaniji, Cornel i na kraće vreme u USA, Italiji, Brazilu i Venecueli. Sada radi kao gostujući profesor Univerziteta Istočnog Londona. Od 1991. živi i radi u Čileu i osim predavanja na Katoličkom Univerzitetu u Santjagu pokrenuo je i sopstvenu praksu. Neki njegovih od najznačajnih realizovanih objekata su `Mapocho` kulturni centar, Renoviranje `Plaza de Armas` i Nova kripta Metropolitske katedrale u Santiagu. Dobitnik je mnogih priznanja i nagrada izmedju ostalih i nagrada `Mies Van Der Rohe` za Latino-američku arhitekturu.
Trenutno se bavi se pisanjem knjiga i studija i istraživanjem arhitektonske produkcije, urbanih lokacija i pejzaža.
O produkciji i ambijentu: Čileanska athitektura u Beogradu
Smešten na južnom kraju južnoameričkog kontinenta, Čile nije bio toliko poznat po svojoj modernoj arhitektonskoj produkciji u `zlatnom periodu` pedesetih i šezdesetih godina kao što su to bili Brazil, Meksiko ili Venecuela, a nešto manje Argentina. Da li ovakva situacija jednostavno odražava hir arhitektonske štampe ili relativnu političku težinu čileanskih suseda - ili i jedno i drugo - teško je ustanoviti, ali stoji činjenica da je ova zemlja van svojih granica ostavila manji utisak od njenih suseda. Danas se situacija gotovo sasvim obrnula, jer neki od njenih najboljih arhitekata sada nailaze na prijem u inostranstvu koji nije srazmeran veličini zemlje i njenim političkim (a i kulturnim) značajem u odnosu na južnoamerički kontitent.
Isuviše je rano da bi se pokušalo teoretisati o tenutnim dostignućima ovih arhitekata. Međutim, moguće je pokušati postaviti neke hipoteze ne toliko o porastu interesovanja (koje može biti prolazno) već više o uslovima koji su doprineli ostvarenju nekih od najboljih projekata:
Otvorena akademija: ovi arhitekti podučavaju i bave se praktičnim radom sledeći tradiciju koju su ustanovile generacije univerzitetskih profesora koji su stvarali veze između sveta prakse i sveta misli.
Obim: svi projekti koji su ovde prikazani mali su da bi određeni arhitekta direktno vodio i upravljao izvođenjem svog projekta. Mali obim izvedenih projekata podrazumeva minimalnu podelu rada - izuzetak je Katolički univerzitet Valparaiso za koga je karakteristično kolektivno ocenjivanje projekta, ali je čak i tu nivo direktne kontrole još uvek nedovoljno rešen.
Raznovrsnost: do sada postoji malo `specijalizacije` u okviru profesionalne scene u Čileu, iako se ovakva slika može uskoro promeniti i to radikalno. Svi projekti koji su ovde uključeni zapravo predstavljaju raznovrsna izdanja.
Ekonomičnost: iako neki današnji kvalitetni čileanski projekti predstavljaju sofisticirane i isto toliko skupe poduhvate, ipak opštu tendenciju karakteriše oprezan pristup materijalnim i finansijskih sredstvima.
Direktnost: pod ovim mislimo na procenu realnosti kroz direktan kontakt uz malo posredovanja, budući da su korporativne radne šeme bukvalno nepoznate u oblasti arhitekture, a teži se ka tome da odnos sa klijentom bude potpuno direktan. Direktnost može i da se neguje putem malih projekata i kratnih rokova izgradnje.
Itinereri studija rada širom sveta mnogih od prikazanih arhitektata težili su venecijanskim, londonskim ili školama u Barseloni kao i mnogim drugim destinacijama karakterističnih za uspostavljanje temeljnih vrednosti.
Izložba predstavlja radove arhitekata sa po tri projekta iz prakse, od kojih svaki reprezentuje posebnu osobinu: jedan manji deo posla, jedan veliki i jedan deo u izgradnji, od kojih poslednji nisu ni publikovani niti predhodno izlagani. Ukupan broj od oko 60 panela predstavljaju projekte i uvode u projekte koji će dati panoramu najbolje sadašnje produkcije u Čileu, možda ne potpuno obuhvatne, ali jednog preciznog portreta trenutačnosti i vidovitosti.
Učesnici na izložbi su sledeći autori i autorski timovi:
URO.1.ORG arhitektonska kooperativa, Santjago
ALEHANDRO ARAVENA, Santjago
SEBASTIJAN IRARAZAVAL, Santjago
PEZO ELRIHŠAUSEN, Koncepcion
CECILIJA PUGA, Santjago
SMILJAN RADIĆ,Santjago
GERMAN DEL SOL, Santjago
MATIJAS KLOC, Santjago
AMEREIDA GROUP, Valparaiso
Paralelno sa izložbom održavaće se predavanje pod nazivom:
Čile danas: o produkciji i ambijentu
Biće dat širok pregled južnoameričke moderne arhitekture sa posebnim akcentom na modernu arhitekturu Čilea, nakon čega sledi pregled novijih tendencija u čileanskoj arhitekturi, njeno sadašnje stanje i opis konteksta koji preovladava.
Rodrigo Perez de Arce, novembar 2007. godine
