"Arhitekta" kao profesija nije prepoznata kao nadležnost resornog Ministarstva
Poštovane kolege i prijatelji Udruženja arhitekata Srbije i Društva arhitekata Beograda,
ovom prilikom želimo da Vas obavestimo a kao što ste informisani iz medija, da je u pripremi Peta izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, čijim odredbama se reguliše obavljanje stručnih poslova i sfera delovanja arhitekata kao i posledično određuju uslovi za stvaranje kvalitetnog građenog prostora u našoj zemlji.
S obzirom na potpunu zapuštenost ovog dela legislative koja nije unapređena i usaglašena sa zakonima Republike Srbije već čitavu deceniju i koja u potpunosti zapostavlja stručne interese stavljajući ih, prema pravilu, iza interesa drugih učesnika u postupcima koje utvrđuje kao i na aktuelni početak pregovora o pristupanju EU, UAS i DAB su nadležnom Ministru dostavili komentare i obrazloženja mera, koje je u pripremi, ključnog sektorskog Zakona neophodno implementirati sa ciljem STVARNOG regulisanja nagomilanih problema u ovoj oblasti.
U priloženoj dokumentaciji se možete informisati o sadržaju komentara i predlozima mera, kao i o sadržaju dokumenata na koje smo se tokom pripreme dopisa Ministru pozivali a sa kojima je neophodno usaglašavanje.
Из контаката са Министарством грађевинарства и урбанизма претходне Владе Републике Србије, као и Канцеларијом за европске интеграције Владе Републике Србије у току 2014. године Удружење архитеката Србије информисано је да “архитекта” као професија није препозната као надлежност ресорног Министарства.
У светлу усаглашавања Законодавства РС са препорукама и мерама ЕУ, у Преговарачком поглављу бр. 3, неопходно је УСКЛАЂИВАЊЕ актуелних закона са Директивом ЕУ 36/2005 и изменама Директивом 55/2013 – о признавању професионалних квалификација као и Директивом ЕУ 123/2006 – о услугама на унутрашњем тржишту, и омогућавање спровођења мера ЕУ директива кроз допуне у законодавству Републике Србије.
1.1. Утврђивање начина признавања професионалних квалификација и увођење професионалног назива “архитекта” (у складу са професионалним квалификацијама за регулисану професију), Директива 36/2005 и 55/2013;
1.2. Формирање надлежног тела – регулаторног тела за потврђивање професионалних квалификација и обједињавања пружања услуга архитеката – Комора, Савет или сл., где архитекти додељују квалификације архитектима;
1.3. Утврђивање стручних послова који могу да се, у складу са професионалним квалификацијама обављају самостално;
1.4. Утврђивање облика рада за обављање стручних послова који могу да се, у складу са професионалним квалификацијама, обављају самостално;
1.5. Увођење регулисаног самосталног рада у делатности за регулисану професију кроз Уредбу о стручним пословима у архитектонској и инжењерској делатности или посебан Закон о стручним пословима у архитектонској и инжењерској делатности којим би се објединили сви елементи и мере.
А. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ И АРГУМЕТИ ЗА УСКЛАЂИВАЊЕ
Неусаглашеност Закона о планирању и изградњи са Законом о класификацији делатности („Службени гласник РС”, број 104/09) Уредба Владе РС о класификацији делатности, (110-5482/2010, 29. јула 2010. године), иначе NACE rev 2.0, усклађена са ЕУ класификацијом;
До доношења ове Уредбе, стручни послови обухваћени Законом о планирању и изградњи (у даљем тексту ЗПИ) налазили су се разврстани у следећим групама:
7420 : Архитектонске и инжењерске активности и технички савети,
са уписом у привредни регистар по делатностима;
74201 : Просторно планирање (укључује урбанистичко планирање);
74202 : Пројектовање грађевинских и других објеката;
74203 : Инжењеринг;
Делатности извођења радова;
Према овој класификацији се и врши лиценцирање физичких лица у ИКС.
Према Уредби из 2010. стручни послови се налазе у групи:
711: Архитектонске и инжењерске делатности и техничко саветовање,
са уписом у привредни регистар по делатностима;
7111: Архитектонска делатност
Обухвата:
- давање архитектонских савета који се односе на:
* израду нацрта и планова пројеката;
* урбанистичко и просторно планирање и пројектовање крајолика;
7112 : Инжењерске делатности и техничко саветовање
Обухватају:
- инжењерски дизајн (тј. примену закона физике и принципа инжењерства у дизајнирању машина, материјала, инструмената, структура, процеса и система) и консултантске активности у вези са:
* машинама и процесима
* пројектима за нискоградњу, хидроградњу и саобраћај
* пројектима управљања водама
- израду и реализацију елабората у области електротехнике, рударства, хемије, машинства, индустрије и сигурносног система
- израду пројеката који се користе за климатизацију, расхлађивање, пречишћавање и испитивање загађености ваздуха, у области акустике итд.
- геофизичка, геолошка и сеизмолошка мерења
- геодетске активности:
* премеравање граница и терена
* хидролошко мерење
* подземно мерење
* пружање картографских информација
Такође, у Закону о планирању и изградњи није прописано лиценцирање физичких лица према делатностима, а није спроведено ни кроз одредбе овлашћења за рад у делатностима (регистар за обављање послова пројектовања који никад није успостављен, па је тумачење да је то АПР).
Неусаглашеност са Законом о привредним друштвима („Службени гласник РС”, број 36/2011 и 99/2011)
До сада је опште мишљење да је преузетник правно лице и као такав се спроводи у Закону (ЗПИ). Према одредбама Закона о привредним друштвима:
Физичко лице са радном способношћу: предузетник (бироа и др).
Правно лице: привредно друштво (ДОО, АД и др).
У Закону о планирању и изградњи се барата појмовима: 'правно лице или предузетник'. Овакве одредбе се односе на пословање, а не на стручне услове. Одредбе закона не би требало да на тај начин да ограничавају облик за обављање стручних послова, односно рада у делатности.
3.Неусаглашеност са Законом о високом образовању („Службени гласник РС”, бр. 76/2005, 100/2007, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013) и Правилником о листи стручних, академских и научних назива (“Сл. гласник РС”, бр. 30/2007, 112/2008, 72/2009, 81/2010, 39/2011, 54/2011 – испр. и 44/2013)
У Закону о планирању и изградњи, у одредбама о лиценцирању и овлашћењима физичких лица, као и организацији ИКС и даље се налазе дефиниције које се односе на стара академска звања, на пример :
дипломирани инжењер архитектуре (дипл.инж.арх) – што је академско звање које је важило до 2005. године и односило се на лице које је стекло високо образовање из области архитектуре у трајању од пет година.
Од 2005. Године уведена су звања која се стичу дипломама на следећим студијама:
основне академске студије (180 ЕСПБ – 3 године) - инжењер архитектуре (инж. арх).
основне академске студије (240 ЕСПБ – 4 године) - дипломирани инжењер архитектуре (дипл. инж. арх) .
мастер академске студије (180+120=300 ЕСПБ – 5 година) - мастер инжењер архитектуре (маст. инж. арх).
Иако се лиценцирање физичких лица односи на високо образовање другог степена (мастер академске студије) у трајању од пет година за академско звање – мастер инжењер архитектуре, одредбе ЗПИ се односе на академско звање – дипломирани инжењер архитектуре, што се односи на завршене основне академске студије у трајању од четири године.
4. Организацију и лиценцирање спроводи ИКС на основу пренесених овлашћења
Измене у систему образовања и пристеклим стручним звањима нису спроведене доследно у организацији и одредбама на основу којих је основана Инжењерска комора Србије, ИКС, као тело за издавање и одузимање лиценци за рад у стручним пословима:
4.1. Дефинише се професионални назив инжењер на основу академског назива, што искључује друге врсте едукације из области архитектуре, као и неадекватан третман академског образовања у складу са коментаром у тачки 01.03.
2.4.2. Дефинишу се псеудо стручни називи на основу позиције у изради извршних докумената (планови, пројекти...) на пример: одговорни пројектант, одговорни урбаниста, са нејасним системом стручног овлашћивања, па према томе и одговорности која заправо и не постоји. Овакве одредбе одговорности постоје у већини Закона у ЕУ, али са јасно наведеним системом овлашћивања.
4.3. Област Архитектуре је прописима у РС утврђена као двојна област. Наиме, област Архитектуре припада групацији техничко-технолошких наука, као и уметности. Оваквом организацијом лиценцирања се компетенција архитеката своди на искључиво технички карактер.
Б. ПРЕДЛОЗИ ЗА УСКЛАЂИВАЊЕ
Усаглашавање професионалних квалификација архитеката према мерама које утврђује Директива 36/2005 и измене Директива 55/2013
3.1. Успостављање професионалне квалификације “архитекта” (слично као “адвокат”), уместо постојеће псеудо професије “одговорни пројектант”.
Професионална квалификација „архитекта“ се утврђује на основу Одредби дела 8: Архитекта, нарочито чл 49. Директиве. Оваква квалификација подразумева испуњеност услова академске квалификације у трајању од пет година из области архитектуре према свим аспектима од техничко-технолошког, преко друштвено-хуманистичког до уметничког, приправнички стаж под надзором у трајању од две године и положен стручни испит из области архитектуре, за посебне аспекте (пројектовање, урбанизам);
Архитектонски факултет Универзитета у Београду је већ програмом из 2005. ускладио академске квалификације са земљама ЕУ, као високо рангирана школа архитектуре у Европи [i]што потврђује признавање дипломе од стране Републике Француске као и актуелна валидација за RIBA (Royal Institute Of British Architects – регулаторно тело архитеката у Великој Британији) – RIBA 2: академска квалификација. RIBA 3 је ниво стручног испита за професионалну квалификацију “architect” (http://www.architecture.com/EducationAndCareers/BecomingAnArchitect/BecomingAnArchitect.aspx#.U1oGAP4bf4Y)
Утврђивање стручних послова које „архитекта“ може да обавља:
01. Руковођење израдом просторних планова уз укључивање других специјализација;
02. Руковођење израдом урбанистичких планова уз укључивање других специјализација; и
01. Архитектонско пројектовање;
02. Вршење техничке контроле архитектонских пројеката;
03. Давање савета у области архитектуре;
04. Надзор над извођењем радова;
у архитектонској делатности, према одредбама прописа којим се утврђује класификација делатности.
3.2. Успостављање “Регулаторног тела” за утврђивање професионалне квалификације “архитекта” и праћење квалитета самосталног пружања услуга у архитектонској делатности.
Регулаторно тело до сада није успостављено иако део послова ове врсте обавља ИКС. Пријемом кандидата у Регулаторно тело потврђује се професионална квалификација архитекте, и преноси одговорност за квалитет обављања стручних послова и самостално пружање услуга у надлежностима професије „архитекте“. Регулаторно тело се брине о свим другим условима којима се омогућава квалитет рада у професији као што су на пример уговори, ценовник, образовање, осигурање и др.
3.3. Успостављање посебног стручног звања „овлашћени архитекта“ којим се дефинише ниво професионалне квалификације и обједињују разлике у академским квалификацијама (дипл. инж. арх, маст. инж. арх.), образовање у школама које су наглашено техничке (маст. инж. арх.) или уметничке (мастер архитекта).
4. Успостављање система овлашћивања – лиценцирања
Преглед система лиценцирања у региону
Хрватска > академски - Magistar inženjer arhitekture > професионални – ovlašćeni arhitekt > регулаторно тело за архитектуру > Hrvatska komora arhitekata (HKA)
Словенија > академски – Univ.dipl.inž.arh. > професионални – ovlaščeni arhitekt > регулаторно тело Zbornica za Arhitekturu in Prostor Slovenije (ZAPS)
Чешка > академски – Ing.Arch. - > професионални > autorizovaný architect > регулаторно тело Česka komora arhitektu (ČKA)
Србија > академски – дипл.инг.арх > професионални > одговорни пројектант (инжењер) > регулаторно тело Инжењерска комора Србије (ИКС)
Предлог система овлашћивања
Академска квалификација ( дипл.инж.арх. и мастер.инж.арх. ) – 5 година;
Стручни испит са потврдом ментора да је радио под надзором – 2 године;
Захтев за издавање лиценце за одговорног планера, одговорног урбанисту, одговорног пројектанта и одговорног извођача – 1 година – испуњеност услова за утврђивање професионалних квалификација;
По издавању лиценце, захтев за упис у регистар Коморе;
Упис у регистар – пријем у регулаторно тело, додела стручног назива, ('овлашћени архитекта') са правом на самостално обављање стручних послова и рад у делатности;
Регистрација у АПР у за самостално обављање стручних послова – статус самосталног бироа;
Комора у регистру евидентира да ли овлашћени архитекта обавља послове самостално, или у оквиру привредног друштва, или јавног предузећа које може да обавља стручне послове;
Запослени у управи могу да имају лиценцу, али не треба да имају овлашћење. Пензионери, могу да имају лиценцу, а уколико самостално обављају послове и имају овлашћење не могу да примају пензију;
Комора потврђује квалитет пружања услуга па самим тим и прописује услове нпр. Перманентно образовање и сл.
6. Успостављање одговарајућих статусно правних облика за самостални рад у делатности и самостално пружање услуга.
Уобичајени систем самосталног пружања услуга у архитектонској делатности је сличан оном у адвокатској делатности – Закон о адвокатури („Службени гласник РС”, број 31/2011 и 24/2012 одлука УС), или како је уређено нпр. Zakonom o arhitektonskim i inženjerskim poslovima i djelatnostima u prostornom uređenju i gradnji
(Република Хрватска, 2008., измена 2013). Систем подразумева самостално обављање архитектонске делатности у различитим статусно правним облицима:
Овлашћени архитекта делатност обавља самостално (регистрован у АПР са посебним рачуном, одговарајући порески систем углавном паушал, одговорност личном имовином);
Заједнички пројектантски биро (два овлашћена архитекта);
Пројектантско друштво (више овлашћених архитеката);
У оквиру привредног друштва (одговорност на ДОО, АД или сл.);
У складу са Законом о привредним друштвима, адекватан систем би био :
01. Овлашћени архитекта делатност обавља самостално (регистрован у АПР са посебним рачуном, одговарајући порески ситем углавном паушал, одговорност личном имовином, запослени код овлашћеног архитекте)
02. У оквиру привредног друштва (одговорност на ЈП, ДОО, АД или сл).
Надамо се да постоји могућност да се предложене мере укључе у регулисање положаја архитеката и да би њихова примена допринела унапређењу услова рада и последично, вишем квалитету грађеног простора у Србији.
Direktiva 36 2005 hr priznavanje kvlaifikacija.pdf
Klasifikacija delatnosti rs.pdf
Direktiva 36 2005 izvod hr priznavanje kvalifikacija.pdf
Direktiva 55 2013 hr iid priznavanje kvalifikacija.pdf
Direktiva 123 2006 hr o uslugama.pdf
Pravilnik o listi strucnih akademskih i naucnih naziva rs 81 2010.pdf
