Lady Landfill skyscraper
Fondacija Jacques Rougerie, "Institut de France" nagradila srpske mlade arhitekte za projekat Lady Landfill skyscraper
Milorad Vidojević, Milica Pihler i Jelena Pucarević, prošlogodišnj dplomci Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, dobili su prestižnu nagradu za održivi objekat na vodi na internacionalnom konkursu u oblasti Arhitektura, dizajn i tehnologija objekata na moru od strane fondacije Jacques Rougerie.
Fondacija Jacques Rougerie je organizacija u sklopu Institut de France, koja se zalaže za podsticanje inovacija i istraživanja u oblasti arhitekture, tehnologije i dizajna objekata na vodi i u svemiru. Promovišući nužnu vezu između čoveka, svemira i okeana, fondacija nastoji da formira globalnu bazu podataka koja će se sastojati od konkursnih radova na temu: objekti u svemiru, objekti u okeanu, i projekti koji se bave problemom promene (porasta) nivoa vode. Ova baza podataka ima za cilj da podstakne mlade generacije da svoju kreativnost iskažu kroz samoodržive projekte koji će uspostaviti vezu izmedju ekologije, arhitekture, nauke, tehnologije i umetnosti, kako bi se istražio potencijal okeana i svemira i uspostavili novi društveni sistemi vrednosti.
Troje mladih arhitekata svoj projekat je radilo tokom studija, 2011 godine, za međunarodni konkurs Evolo Skayscraper, za koji su dobili pohvalu od strane žirija, a sada i nagradu od strane Fondacije Jacques Rougerie u kategoriji Architecture, Technology and Design for the Sea.
Ideja projekta Lady Landfill Skyscraper vođena je težnjom ka uspostavljanju veze izmedju savremenog društva i životne sredine. Civilizacijski razvoj je uspostavio neke nove uslove i vrednosti koji su tokom poslednjih decenija doveli do ireverzibilnih akcija i neželjenih efekata napretka, što u prvi plan stavlja globalno zagađenje životne sredine, i ogromne gubitake energije. Kao jedan od najvećih problema zagađenosti sredine, predstavlja "Great Pacific Garbage Patch", plutajuća deponija plastičnog otpada, koja se formirala u oblasti Severnog Pacifika. Istražujući problem plastičnog otpada na površini okeana, osnovna ideja projekta je formiranje reciklažnog centra koji će služiti za prikupljanje, deponovanje i reciklažu plutajućeg otpada. Struktura reciklažnog centra predstavljena je u vidu obrnutog nebodera, koji ponire u dubinu, a koji je organizovan prema vertikalnoj hijerarhiji, gde se deponija otpada nalazi na dnu , reciklažni centar u sredini, a život ljudi je organizovan na vrhu, u delu strukture koji pluta iznad površine vode.
Sama forma reciklažnog centra je predstavljena kroz simboliku Ajfelovog tornja čija struktura je invertovana i potopljena u vodu. Ajfelov toranj je jedan od najtipičnijih predstavnika industrijalizacije koja je stvorila moderno društvo i pokrenula novu epohu arhitektonske misli. Proteklih decenija, svest o ireverzibilnim akcijama i neželjenim posledicama modernog društva i napretka je sve veća. S' toga mi verujemo da je svet na početku sledeće revolucionarne promene. Invertovana forma Ajfelovog tornja kao predstavnika industrijalizacije, i začetka civilizacijskog razvoja, u službi reciklažnog centra simbolički predstavlja sledeći korak u razvoju, odnosno stvaranje svesti o šteti koja je naneta i nastojanje da se započne revirzibilan proces (obrnuti, potopljeni ajfel), a sve kako bi se stvorila sinergija između prirode i savremenog coveka. Samim tim oblik objekta je proizašao iz simboličke predstave o novim vrednostima savremenog društva i hijerarhije tehnoloških i tehničkih procesa unutar strukture, koji počinju od procesa sakupljanja i deponovanja plastičnog materijala , do njegove prerade i dobijannja energije u samom objektu. Otpad se sakuplja pomoću posebnih jedininca koje se sastoje iz upravljačkog dela i membranskih struktura, koje omoućavaju da se sadržaj membrana širi i sakuplja pod uticajem pritiska. U reciklažnom centru, plastični otpad se tehnološkim procesima transformiše u gas koji se sastoji od molekula visoke energetske vrednosti. Ovi molekuli se koriste za proizvođenje električne energije i niz drugih procesa neophodnih za funkcionisanje centra kao samoodrživog sistema.
(L’idée motrice du projet consiste à dénoncer la contradiction qui existe dans l’industrialisation à la fois porteuse de progrès technologique mais aussi responsable de la pollution.) " Ideja ovog projekta je da se razotkrije protivrečnost koja postoji u procesu industrijalizacije kao nosiocu tehnoloskog napretka, ali istovremeno i da pruži odgovore na zagađenje oko nas." bile su uvodne reci Klod Paroa (Claude Parent) pri predstavljanju projekta na Institutu Francuske u Parizu 04.12.2012.godine.
