Glasanje po diktatu u Inženjerskoj komori Srbije ...ili, gde su zapravo granice?

Inženjerska komora Srbije, osnovana i autentično organzovana na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji kao što dobro znamo, jeste komorska organizacija u kojoj su arhitekti i inženjeri unutar struka fragmentisani, kroz različite sekcije i podsekcije. Takva organizacija od početka pokazuje svoje konceptualne nedostatke, na šta je Društvo arhitekata Beograda ukazivalo u više navrata.

Fokusirajmo se, ovog puta, na sledeće:

Uspostavljena fragmentarnost osujećuje bilo koju  vrstu ozbiljne unutar-stručne diskusije, a uz odgovarajući akt o izboru Skupštine i drugih organa Komore onemogućava, takođe, i izbor istaknutih predstavnika svih struka koje obuhvata - favorizujući velike sisteme i organizovane liste kandidata. Tako se proces odlučivanja, de facto, odvija unutar male grupe ljudi, nekoliko preduzeća ili ideoloških centara, što u ovakvim okolnostima izgleda kao prirodna posledica. Programske i svake druge specifičnosti struka obuhvaćenih Komorom, na ovaj način marginalizuju se veoma lako, zarad interesa aktuelnog centra moći.

Kao potvrdu prethodno navedenog stavljamo na uvid pismo dr. Dragoslava Šumarca, predsednika Inženjerske komore Srbije, koji je elektronskom poštom nedavno upućeno jednom broju članova, kao i kandidatima za izbor za člana Skupštine i organa IKS, sa listom kandidata i uputstvom za glasanje.

Naš stav je da ovaj događaj svakako zahteva javnu prezentaciju, diskusiju i osudu, s obzirom na broj kandidatura koji su kandidati, zaokruženi na spisku g-dina Šumarca, dobili u kandidacionom postupku, što samo po sebi dovoljno govori, kao i konspirativno pismo kojim se, najblaže rečeno, krši Etički kodeks IKS- a. Letimičnim pogledom na listu g-dina Šumarca, lako se može zaključiti da su "preporučeni" kandidati npr. za Beograd, uglavnom zaposleni u "CIP-u" i "Mašinoprojektu", tako da njihovi mnogobrojni saradnici, ovakvom organizacijom izbora, glasajući svi za sve, mogu u potpunosti kontrolisati Skupštinu komore i  donositi odluke koje su od značaja za sve arhitekte i inženjere.

Pod navedenim okolnostima, smatramo da je savim legitimno pravo onih koji nisu deo pomenutih privatnih inicijativa i monopola, da u istima ne učestvuju finansirajući ih obaveznom članarinom, već da potraže druge institucionalne načine strukovnog predstavljanja, koji bi bili u stanju da pomognu u rešavanju problema arhitekata i inženjera u aktuelnoj praksi.

Ovako organizovana Komora, dakle, u potpunosti gubi svoju osnovnu ulogu i smisao, te vas pozivamo da je zajedno menjamo, shodno interesima struke.