UTORAK -19.6-18.00-BIJENALE ARHITEKTURE U VENECIJI-SLUČAJ SRBIJA

Уторак, 19. јуни у 18.00
Галерија Артгет, Трг Републике 5/I
 

Бијенале архитектуре у Венецији / Случај СРБИЈА

Учесници: Дејан Тодоровић, Љиљана Абрамовић Милетић, Бранко Станојевић, Слободан Јовић и  Снежана РистићМодераторка: Даница Јововић Продановић
....................................
 
Бијенале архитектуре у Венецији једна је од ретких међународних  манифестација из области архитектуре на којима се Србија редовно представља.У стручним круговима широм света све чешће се покрећу дискусије о значају и дометима оваквих манифестација, шта на њима треба приказивати, како комуницирати са публиком којој су изложбе пре свега намењене?  На локалном плану често се питамо да ли смо задовољни својим учешћем и његовом рецепцијом, да ли смо се најбоље припремили, да ли смо почели на време?Ове године, Бијенале се одржава по шеснаести пут, под насловом “Слободан простор”, како су то дефинисале уметничке директорке, Ивон Фарел и Шели Макнамара.Верујемо да архитектонска пракса подразумева допринос, ангажман и стално освежавање континуитета архитектонске културе. Морамо неговати  културу,  као што негујемо  башту. У архитектури време није линеарно. Архитектура обједињује  прошлост, садашњост и будућност. и управо тај аспект оживљавања прошлости из перспективе савремених архитеката  представља  посебан фокус ове  изложбе. Кључна компонента за одржање континуитета традиције у архитектури је пракса наставе. Многи од позваних учесника су активно ангажовани у настави. Ова изложба такође наглашава преплитање  светова  израде и изградње и света  имагинације.Наша земља се представља са пројектом “Слободна школа је, слободан простор”, ауторског тима на челу са архитектом Бранком Станојевићем. Започевши своје истраживање у простору напуштене и запуштене школе за филозофију архитектуре коју је водио  Богдан Богдановић  у Малом Поповићу (1976-1990), аутори преиспитују архитектонске појмове дефинисане и проучаване у овој школи алтернативног и слободног мишљења архитектуре, покушавајући да их доведу у везу са конкретним савременим просторним ситуацијама. Чини се да је поставка српског павиљона у великој мери одговорила концепту уметничких директорки.Бијенале је тек почело свој шестомесечни живот, утисци су свежи и право је време да о изложби, искуствима рада на припремама разговарамо са људима који су непосредно учествовали у конципирању и организовању овогодишњег наступа Србије, али и са онима  који манифестацију познају и прате и имају увид у услове, промене и тенденције које диктирају “правила игре”.
 

Добро дошли!