Društvo arhitekata Beograda

Beograd, Kneza Miloša 7a/III, tel 011/3230 059, tel-fax 011/3239 754 e-mail: sas-dab@EUnet.rs

a...za investicije iz gradskog i republičkog budžeta - nema javnih konkursa?

 

a...za investicije iz gradskog i republičkog budžeta - nema javnih konkursa?

Imajući u vidu sve složeniju situaciju u kojoj se srpska arhitektonska struka nalazi, Društvo arhitekata Beograda, kao jedan od ranije postavljenih zadataka, namerava da temu javnog konkursa kao institucije, postavi što je moguće bliže fokusu javnosti.
Cilj je svakako povratak poverenja u ovaj, na našim prostorima dugo vremena negovani i uvažavani običaj sučeljavanja ideja, koji je, po pravilu i za uzvrat, donosio rešenja primerena značaju lokacije i prestoničkih urbanih potencijala.
Na žalost, u proteklim godinama, svedoci smo slabljenja svesti o kvalitetima Konkursa, po mnogo čemu osnovnog atributa arhitektonske struke. Takođe, sve je očiglednije (čak i namerno) izbegavanje javnog konkursa, sredstva koje je uvek služilo kao transparentni način neophodnog prisustva profesije u javnosti, istovremeno i njene edukacije. U veoma teškom sociokulturološkom trenutku, opterećenom ekonomskim problemima tranzicije, procedura konkursa izgleda kao komplikovan i nepotreban korak više, koji dodatno udaljava kapitalizaciju investicije i, naravno, čini je manje sigurnom. Privatni interes u fazi prvobitne akumulacije kapitala, u kojoj se zapravo Srbija sada nalazi, takve "nijanse" ne prepoznaje, što se realno i može očekivati, jer se radi o imperativu zarade ili preživljavanja kao osnovnog motiva.
Sa druge strane, naš profesionalni i etički prioritet, zapravo je, sasvim jasno i očekivano - javni interes, u ovom trenutku, nekako dalek i neizvestan. Svakako se može polemisati o tome koliko je sličnih, burnih perioda bilo tokom srpske i beogradske bliže istorije, ali kao neosporna činjenica izvesno stoji konstatacija da su otvorena takmičenja gradograditelja uvek donosila ključne trenutke formiranja fizionomije naše prestonice, pa i većine drugih gradova. Ne samo da su to bila mesta susreta profesionalaca u potrazi za sledećim korakom i priznanjem, već je to bila institucija koja je svakom mladom arhitekti, pa i studentu arhitekture, predstavljala dostižni izazov i poruku da treba učestvovati i da je moguće pobediti. Verovatno je bilo i sumnje, pa i gneva neizabranih i poraženih, što sigurno govori o nesavršenosti ovakvog, konkursnog odmeravanja stavova. Nije li takav bio i jedan od prvih za koje znamo, u antičkoj prestonici demokratije, kada su tri najpoznatija skulptora međusobno birali najboljeg...
Kao što demokratija, nastala na istim prostorima, verovatno nije savršen poredak koji u potpunosti eliminiše disproporciju ličnog i javnog interesa, ipak se radi o najmanje nesavršenom modelu koji se svakako mora razvijati i negovati sa razumevanjem i shvatanjem da je alternativa - neizvesno traganje u tami, opterećeno nasiljem i voljom pojedinaca.
Prisetimo se, ovom prilikom, ključnih momenata beogradskog konkursa u periodu dužem od sto godina. Izbor je svakako subjektivan, ali se ovde odabrane ilustracije istovremeno nalaze i na svakom, manje ili više pretencioznom, prikazu našeg grada, sačinjavajući tako osnovne elemente njegove fizionomije.
Izgleda da je, ipak, s vremena na vreme, bilo manje onih koji su isključivo zavisili od svojih pet minornih minuta "vladanja", i koji su uspevali da bace pogled ka horizontu, pa možda i iza njega. To je izvesno, jer bez toga svakako ne bismo imali ovakav grad i gradove kakve imamo, u smislu one, minimalno neophodne, pozitivne prostorne konfiguracije koja nam omogućava da u njima živimo i da ih volimo.
Važno je da se složimo da su konkursi neophodan i dobar način rešavanja problema građene sredine. Dakle, bez obzira da li se naizgled radi o interesu pojedinca, ovde je uvek prisutan i interes društva u celini. Naročito kada se gradi sredstvima iz gradskih i republičkih budžeta, odnosno novcem poreskih obveznika, konkursna procedura jednostavno nema alternativu..

DOM NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE

konkurs 1901.        arh. Jovan ILKIĆ

HRAM SVETOG SAVE

konkurs 1926.              arh. Aleksandar DEROKO

PALATA VREME

konkurs 1935.        arh.Branislav KOJIĆ

PALATA ALBANIJA

konkurs 1938.        arh.Branko BON i arh.Milan GRAKALIĆ

PALATA FEDERACIJE

konkurs 1947.              arh.Vladimir POTOČNJAK

MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI

konkurs 1965.        arh.Ivan ANTIĆ i arh.Ivanka RASPOPOVIĆ

BLOK 23

konkurs 1968.        arh.JANKOVIĆ, arh. KARADŽIĆ i arh. STJEPANOVIĆ

PALATA BEOGRAD

konkurs 1969.        arh.Branko PEŠIĆ

CERAK VINOGRADI

konkurs 1976.        arh.D. i M. MARUŠIĆ i arh.N. BOROVNICA

 

TRI LISTA DUVANA

konkurs 1986.        arh.Svetislav LIČINA

TERAZIJSKA TERASA

konkurs 1991.        arh. Slobodan RAJOVIĆ i arh.Zoran NIKEZIĆ

PALATA CEPTER

konkurs 1995.   arh.Vasilije MILUNOVIĆ i arh.Branislav MITROVIĆ

JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE

konkurs 1997.        arh.Zoran RADOJIĆIĆ i arh.Dejan MILJKOVIĆ

SAVSKI PRISTAN

konkurs 2003.           arh. Milan ĐURIĆ i arh.Vuja ALEKSANDRU

 

Borislav Petrović

Rođen 1957. u Beogradu. Diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, na kome je zaposlen od 1991. Tokom 1993. angažovan u birou S′PACE S.A. Paris, France. Godine 1994. jedan od osnivača grupe AGM, u okviru koje je autor većeg broja prvonagrađenih konkursnih rešenja, kao i realizovanih objekata. Dobitnik više stručnih priznanja, među kojima su Nagrada "Novosti" (2010), "Ranko Radović" (2009), četiri priznanja Salona arhitekure u Beogradu (1993, 1999, 2004 i 2010), uz dve nominacije za internacionalnu nagradu "Mies Van Der Rohe" (2009 i 2011).

Adresa sajta agm.rs

Najnovije od Borislav Petrović

logo
Društvo arhitekata Beograda
Beograd , Kneza Miloša 7a/III
Tel 011/3230 059,
tel-fax 011/3239 754
E-mail: sas-dab@EUnet.rs
Pratite DAB

Facebook
Twitter
DAB  programi i inicijative

Bina